Aktivnosti koje su popularne su hodanje, trčanje, vožnja bicikla, aktivna rekreacija i igra. Ove aktivnosti mogu da upražnjavaju svi bez obzira na nivo sposobnosti.

Dokazano je da regularna fizička aktivnost pomaže u prevenciji i kontroli bolesti kao što su bolesti srca, infarkta, dijabetesa i kacera. Pomaže u preventivi povišenog krvnog pritiska, održava normalnu telesnu masu i može poboljšati mentalno zdravlje i sveukupan kvalitet života.

Koliko fizičke aktivnosti se preporučuje u zavisnosti od načina života?

Odraslima se preporučuje minimum 150 do 300 minuta aerobne umerene fizičke aktivnosti nedeljno. Ili 75 do 150 minuta aktivnosti jačeg intenziteta.

Vežbe snage koje uključuju velike grupe mišića se preporučuju najmanje 2 puta nedeljno.

Ljudima koji vode sedenteran način života se preporučuje i više od 300 minuta aktivnosti nedeljno!

Za ljude koji imaju preko 65 godina se preporučuje ista količina fizičke aktivnosti. Pored toga, u svoju nedeljnu rutinu bi trebalo da ubace i vežbe za poboljšanje balansa i vežbe snage preko 2 puta nedeljno. To će im poboljšati funkcionalne kapacitete i smanjiti rizik od pada. 

Idealan spoj aerobne fizičke aktivnosti, vežbi snage i balansa jeste nordijsko hodanje. Trening u Školi nordijskog hodanja je koncipiran tako da pokriva sve ove aspekte, počevši od vežbi snage i balansa pa do intenziteta i nedeljnog obima.  

Članak Koliko fizičke aktivnosti nam je potrebno na nedeljnom nivou? se originalno pojavio na sajtu Nordijsko hodanje Srbije.

Da li ustajete kao iz filma “Lajanje na zvezde” po principu kosog hica ili odlažete alarm u nedogled? Kosi hitac je manje zlo, ali hajde da vidimo šta mačka radi kada ustane?

1. Nigde ne žuri

Polako otvara oči, privikava se na dan i kreće u svoju jutarnju rutinu.
Da li vi imate svoju jutarnju rutinu?
Da li bi ste hteli da je imate?

Krenite u stvaranje svoje rutine kroz Školu nordijskog hodanja.

2. Protezanje je glavno! 

Da li ste primetili kako se mačka proteže? Polako budi svoje telo, pokreće svoju kičmu i priprema se za igru i svoj radni dan. Pogledajte sjajne tri vežbe koje možete da primenite u svom razbuđivanju:

3. Umivanje i hladan tuš

Posle protezanja, kreće umivanje. Dan možemo započeti jutarnjim osveženjem kroz tuširanje hladnijom vodom, koja je sjajan način za buđenje i energizaciju tela. Krenite od 15 sekundi sa hladnom završnicom i postepeno povećavajte. U početku je malo neprijatno, ali uživaćete vremenom.

4. Uživajte u doručku!

Birajte! Kao što mačka želi samo onog lososa sa kojim ste jednom hteli da je iznenadite. Napravite sebi doručak po želji i uživajte u njemu. 

5. Izdvojte 10 minuta za sebe, ako nemate toliko Izdvojte 1 sat! 

Živimo brzo, ludo i sa puno informacija, a to izaziva veliku količinu stresa koja se odražava na sve sfere našeg života, stoga bitno je da deo dana imate isključivo za sebe, bez telefona, laptopa, porodice, prijatelja… Samo vi.

Idealan dan se stvara i mnogo zavisi od početka dana. Mnogo nas teži da nađe mir tamo negde, umesto da se postaramo da malim promenama taj mir nađemo u sebi i živimo ispunjenije, baš kao mačka. Nije mačka luda…

Članak Nije mačka luda! 5 stvari koje treba da naučimo od nje da bi nam telo bilo zahvalno se originalno pojavio na sajtu Nordijsko hodanje Srbije.

Vežbe su sredstvo ili alat koji nam pomaže da naše telo bude zadovoljnije, naš duh mlad, a naša pojava da pleni gde god da se pojavimo. Postoji mnogo vežbi i nijedna nije najbolja, jer svaka ima svoju namenu, ali kombinacija različitih vežbi i kretanja daje odlične rezultate.

Izdvajamo tri lake vežbe koje možete uvrstiti u svoje razbuđivanje i uživanje u svom telu

“Cat – cow” (mačka – krava)

Vežba iz joge (Chakravakasana) zadužena za razvoj i održavanje posture i balansa našeg tela, a idealna vežba za sve koji su nekad osetili bol u leđima. 

Kako pravilno uraditi ovu vežbu?

• Zauzmemo početni položaj u kome smo oslonjeni na kolena i šake sa neutralnom pozicijom kičme
• Dok udišete prelazite u poziciju krave, gurajući grudi napred i guranjem stomaka ka podu i podizanjem glave napred i pogledom ispred sebe
• Kroz izdah prelazimo u poziciju mačke, tako što grbimo leđa, podvlačeći karlicu ka napred, glava polako ide prema grudima
• Vraćamo se u početni položaj

Vežbu uraditi kroz više ponavljanja (više od 10) i pratiti svoj osećaj, odnosno da li osećate rasterećenje u vašim leđima.

“Bird – dog” (ptica -pas) 

Vežba koja poboljšava našu posturu, jača stomak i zadnjicu. Razvija izdržljivost koja nam je neophodna zbog sve prisutnijeg sedentarnog načina života.

Kako pravilno uraditi ovu vežbu?

• Kleknite na prostirku, oslonac na šake u širini ramena, sa blago stegnutim mišićima stomaka.
• Ispružite jednu ruku pravo ispred i suprotnu nogu iza sebe, formirajući pravu liniju od ispružene ruke do ispruženog stopala. Leđa su prava. 
• Zadržite nekoliko sekundi (6-10 sekundi), a zatim se vratite u početnu poziciju. Tokom cele vežbe mišići stomaka su napeti i stegnuti, kako bi smanjili dodatno opterećenje na kukove prilikom promene težišta tela.
• Promenite stranu i ponovite vežbu

Uradite vežbu od 6-10 ponavljanja po strani, a vremenom kad postane lakše povećajte broj serija. 

“Child’s pose” (poza deteta)

Vežba koja nežno razmrdava naše zglobove i poboljšava pokretljivost našeg tela. U jogi je poznata kao “Balasana” koja ima zadatak da nas opusti i nauči da slušamo svoje telo.

Kako pravilno da uradite ovu vežbu?

• Na prostirci zauzmete poziciju oslonjeni na potkolenice sa rukama pruženim napred
• Udaljavamo što više šake napred, zadnjicu potiskujemo ka petama, a grudi ka podu, opušteno dišemo i odmaramo

Vežbu uraditi po osećaju, koliko nam prija kroz slušanje svog tela.

Ovo su neke od mnogobrojnih vežbi koje možete da počnete da praktikujete odmah, a efekti su neverovatni, samo budite istrajni. A kad smo kod istrajnosti, pročitajte i ovo:

Članak Uvrstite ovo u svoju jutarnju rutinu i povećajte životnu energiju! se originalno pojavio na sajtu Nordijsko hodanje Srbije.

Prema SZO (Svetskoj zdravstvenoj organizaciji) kvalitet života se definiše kao: Percepcija pojedinca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojem živi, kao i u odnosu na sopstvene ciljeve, očekivanja, standarde i interesovanja.

Ako ovo gledamo kroz jedan objektivan parametar – dužina trajanja života, videćemo da se (samo u poslednjih 200 godina) ljudski životni vek produžio sa 40 godina života iz 19. veka na nekih 75 godina života u 21. veku.

Razloga za produženje životnog veka je mnogo: razvoj medicine, uslova života, higijene, građevine, infrastrukture, psihologije itd. Uslovi za život su danas najbolji ikada. Samim time i potencijal za kvalitetan život je veoma veliki.

Jedan od činioca koji doprinose kvalitetnom životu jeste i fizička aktivnost

Kako je razvoj čovečanstva išao napred, fizička aktivnost se postepeno smanjivala. Danas kada imamo dosta razvijenije uslove za život, fizička aktivnost čoveka se smanjila na minimum u odnosu na sve prethodne periode razvoja. Ali ono što je najbitnije: potreba čoveka za kretanjem se nikad nije smanjila.

U prirodi ljudskog organizma je da se kreće. Kako anatomski, tako i fiziološki, psihološki i socijalno.

Fizička aktivnost predstavlja jedan od činioca kako možete uticati na kvalitet života, odnosno kako na najbolji način možete biti zadovoljni sobom. 

Naučno je dokazano da umerena fizička aktivnost u kontinuitetu smanjuje rizik od velikog broja oboljenja, kao i da dovodi do jednog subjektivnog osećaja zadovoljstva životom.

Koliko prosečan čovek danas živi

Procenjuje se da je životni vek žena 80 godina, a muškaraca 75 godina. Tendencija produženja života se nastavlja. 

Fizička aktivnost u tom smislu (produženja životnog veka) ima dve uloge:

1. Prirodna potreba čoveka za kretanjem
2. Pružanje mogućnosti da kroz vežbanje čovek bude što duže sposobniji da obavlja samostalno aktivnosti koje želi i da na taj način ostvaruje osećaj zadovoljstva u što dužem vremenskom periodu. 

U ovoj drugoj tački koja se tiče ostvarivanja mogućnosti kroz vežbanje se i nalazi najveća povezanost između kvaliteta života i fizičke aktivnosti. Trenutak kad si sposoban da bez obzira na godine i pol radiš ono što te ispunjava. Mogućnost da vaše biće ostvaruje zadovoljstvo bez toga da bude prepreka samom sebi.

Koliko je zaista to teško postići i koliko vremena investirati

Često sebi dajemo neverovatno mnogo razloga da se ne brinemo o sebi. Od toga da stavljamo druge prioritete ispred sebe, do toga da imamo manjka motivacije da se bavimo sobom. Kako vreme prolazi, sve više potiskujemo brigu o sebi čekajći najbolje vreme za početak treniranja. Najbolje vreme nikada neće doći samo, već ga treba stvoriti. 

Ako uzmemo za primer muškarca koji živi 75 godina i pomnožimo broj godina sa danima dolazimo do 27,393 dana života. Kada to provedemo u sate to je 657,432 sata života na Zemlji.

Ukoliko treniramo tri puta nedeljno po 45 minuta do sat vremena, sa pripremom za odlazak i dolazak sa treninga, to je oko tri i po sata nedeljno. Tri i po sata koje investiramo u sebe kako bismo bili sposobniji i zadovoljniji u životu. Za 75 godina to je svega 1.83% vremena koje investiramo u sebe kako bismo imali kvalitetniji život. Sposobniji i zadovoljniji život. 

Uloženo  vreme i kvalitet života

Probajte da samostalno ili u nekom klubu vežbate u kontinuitetu 6 meseci, tri puta nedeljno. Pre početka vežbanja uradite  sportski lekarski pregled, testirajte sastav tela i ukoliko imate hroničnih oboljenja proverite parametre pre početka procesa od 6 meseci.

Posle šest meseci treninga uradite ponovo sportski lekarski pregled, testirajte sastav tela i parametre hroničnih oboljenja. Videćete da su to objektivni pokazatelji (merljivi) da ste uradili najbolju stvar za sebe.

Stvar koja se ne može izmeriti, ali koja se može prepoznati je sposobnost za stvari za koje ste ranije odvajali mnogo više vremena. Banalan primer je penjanje uz stepenice kada dolazite iz prodavnice ili neki svakodnevni fizički poslovi koje radite kod kuće, odnos sa ljudima u bliskom okruženju. Prepoznaćete sigurno makar i minimalnu lakoću u svim ovim delovima života, a to je zapravo samo početak kvalitetnijeg života kojim ćete sigurno biti zadovoljniji.

Članak Kako možemo investirati vreme u kvalitetniji život? se originalno pojavio na sajtu Nordijsko hodanje Srbije.

U zdravom telu, zdrav duh!

Nordijsko hodanje ima nevorovatne fizičke efekte i dok se krećete čak 90% mišića je aktivno, celo telo je u tonusu i potrošnja kalorija je povećana. Pored ovih vidljivih efekata ova aktivnost poboljšava vaše zdravlje i na druge načine. Snižavanjem krvnog pritiska, štiti srce i smanjuje rizik od razvoja dijabetesa i visokog holesterola. Odlična je za vaše kosti, jer stimuliše apsorpciju kalcijuma.

Na otvorenom je, pa zbog pojačanog disanja i znojenja oslobađate telo otrova, a vaš mozak dobija punu količinu kiseonika. Umor, nesanica i glavobolje polako nestaju. Fizičko blagostanje i osećaj slobode nudi hodanje su značajan podsticaj za vaše mentalno zdravlje.

Osvežite svoj duh i popravite raspoloženje!

Fizička aktivnost oslobađa hormone sreće i zadovoljstva. Muka, anksioznost i loše raspoloženje nestaju kada se ovi prirodni lekovi izluče. Nordijskim hodanjem oslobodite se stresa i napora koje svakodnevnog života i uzmite svoje vreme samo za sebe. Budi radost! Uživaćete dok hodate stazama i upoznajete nove delove koje niste zapazili.

Hodanje je i terapija. Kada redovno hodate stalno obnavljate osećaj blagostanja i opuštenosti.

Ojačajte samopoštovanje!

Zahvaljujući hodanju bolje ćete spavati, jesti i disati. Osećaćete se bolje!

Redovnošću fizičko i mentalno stanje će se znatno popravljati, kao i vaše samopouzdanje. Vaše svakodnevne brige nisu više toliko zastrašujuće.

Počinjete sebe da izazivate i postavljate sebi ciljeve. Preuzimajući ove izazove i postizanjem svojih ciljeva možete pratiti svoj napredak i biti ponosni na svoju istrajnost i marljivost. Kad organizujete svoj raspored oko treninga nordijskog hodanja, postajete efikasniji u upravljanju svakodnevnim zadacima i razvijate mirniji pristup prema gužvi i žurbi koja nas okružuje.

Uživajte u nordijskom hodanju i osetite zadovljstvo koje ova aktivnost nudi. Počnite OVDE!

Nordijski pozdrav!

Članak Oslobodi hormone sreće kroz nordijsko hodanje! se originalno pojavio na sajtu Nordijsko hodanje Srbije.

Kako da izgubite kilograme kroz nordijsko hodanje? Najpre odredite maksimalan broj otkucaja srca kada ste aktivni

Za gubljenje kilograma bitno je da budemo u zoni 60 – 70% od maksimalnih otkucaja srca. U ovoj zoni najviše se sagorevaju masti i tako stvaraju energiju koju koriste mišići, kao glavno gorivo prilikom upražnjavanja ove aktivnosti. Da bi bili u ovoj zoni potrebno je da se krećete izmedju 5 – 9km/h.

Ako ste apsolutni početnik ili imate višak kilograma za početak možete da se poslužite sledećom formulom.

Za muškarce: 214 – (0,8 x broj vaših godina)

Za žene: 209 – (0,9 x broj vaših godina)

Napomena: ova formula može kod jednog dela populacije da bude netačna za čak 24 otkucaja srca u minuti, stoga se preporučuje samo apsolutnim početnicima i osobama sa viškom kilograma kako bi izbegli naprezanje. Više o ovoj temi ovde.

Kako prepoznati da ste u zoni sagorevanja masti?

·   Počinjete da produbljenije dišete

·   Krećete da se znojite

·   Osećate da se telo zagreva i da je angažovano

·   Možete da razgovarate bez gubljenja daha, ukoliko gubite dah idete prebrzo, usporite i nađite ritam i tempo koji vam odgovara

Koliko dugo je potrebno da hodam kako bih gubio/la na težini?

Kako bi sagorevali kalorije koje se nalaze u depoima masti, preporuka je kretati se izmedju 30 do 60 minuta nakon zagrevanja.

Osoba telesne mase od 70kg približno sagori 450 kcal za jedan sat nordijskog hodanja.

Budite vitki, gubljenjem masti, a ne mišića

Za gubljenje kilograma potrebno je upražnjavati bar 60 minuta aktivnost (2-3 puta nedeljno), ali za početak je dovoljno i krenuti sa 30 minuta uz postepeno povećavanje. Nećete gubiti kilograme kao kad ste na nekoj dijeti, već kroz angažovanje velikih mišićnih grupa. Mišići prirodno sagorevaju kalorije, jer mu one predstavljaju gorivo za rad. 

Angažovanjem i gornjeg dela tela kod nordijskog hodanja, kalorijska potrošnja je veća za razliku od običnog hodanja.

Zanimljivost: mišići su teži od masti, tako da vaš gubitak težine neće nužno biti vidljin na vagi kako se vaši mišići budu razvijali. Zbog toga je bolje da se fokusirate na promenu veličine struka ili proverom strukture na bodiimpedanci.

I za kraj, fizička aktivnost je samo jedna komponenta i predstavlja odličan početak za ulaganje u sebe, a važno je i korigovanje ishrane i regulisanje sna. Uz ove tri komponente rezultati su dugotrajni, održavajući i fantastični.

Nordijski pozdrav!

Članak Želite da smršate? Evo koliko je potrebno da upražnjavate nordijsko hodanje da bi pokrenuli topljenje masti se originalno pojavio na sajtu Nordijsko hodanje Srbije.

U današnjem govoru često se provlači reč „kardio“ i kako je jako bitno raditi na tome.

Kardio je skraćenica od reči „cardio – vascular“ (kardio – vaskularni sistem) u čiji rad su uključeni srce, arterijska i venska veza i sama cirkulacija koja se odvija u telu. Kao i bilo koji sistem, potrebna mu je snaga ili motor, kako bi ovaj sistem funkcionisao. Za to je zaduženo naš mišić – srce. Kontrakcijom ovog mišića, pumpa se krv brže ili sporije kroz ceo sistem. Ritam pumpanja krvi poznatiji je kao otkucaji srca, koji se meri otkucajima u minuti. Cirkulacija krvi ka svim organima je neophodna kako bi se kiseonik raspodelio po svim ćelijama i održavao organizam živim.

Kada raditi na kardiu i šta bi trebalo raditi?

Za kardio-vaskularni sistem razvoj znači: imati sposobnost da se što brže dostave velike zalihe kiseonika u organe kod kojih je to najpotrebnije (mozak, mišići, stomak, itd.)

Kao što je već napomenuto srce je mišić i kao i ostali mišići mora se trenirati kako bi se razvijalo.

Zašto je kardio trening bitan?

Kardio – vaskularni sistem ima zadatak da obezbedi kiseonik svim organima, bez obzira da li spavate, trenirate ili ste na žurci. Kiseonik nam je potreban da bi funkcionisali.

Potrebna količina kiseonika će varirati u zavisnosti od intenziteta i angažovanja vaših mišića. Kada hodate, trčite koristite intenzivnije mišiće nogu nego obično, što zahteva veće snadbevanje kiseonikom, a vaš kardio-vaskularni sistem je taj koji nosi tu količinu dodatnog kiseonika da bi se prilagodio novoj potrebi. Na taj način, tako što telo izlažete određenom naporu omogućava sistemima da se adaptiraju i postanu bolji i efikasniji. Što više radite na kardiu poboljšavate ovaj sistem i pored povećanja izdržljivosti, jačate zdravlje u svakodnevnom životu. 

Kako da razvijem svoj kardio?

Postoji mnogo načina. Razvijanje kardio-vaskularnog sistema zavisi od tipa fizičke aktivnosti.

·       Kontinuirane aktivnosti

Cilj je korišćenje našeg kardio-vaskularnog sistema kroz fizički napor. Te aktivnosti su uglavnom ciklične (ponavlja se isti pokret) kao što su trčanje, hodanje, nordijsko hodanje. Ukoliko se opredelite za hodanje ili nordijsko hodanje – koje ima razne pogodnosti za vaše telo – trebalo bi da budete u brzini gde bi polako krenuli da hodate (6-9km/h) u trajanju najmanje 30 minuta.

Škola nordijskog hodanja je idealno mesto za razvoj kondicije, jačanja mišića i naš program sadrži duge treninge, sa idealnim intenzitetom. Pridruži se Nordijcima – link za prijavu je OVDE.

·       Dugi treninzi

Ako ste na početku treninga i želite sebi da postavite cilj, 30 minuta aktivnosti je veoma dobar start. Kroz nekoliko nedelja ćete već sami osetiti želju da idete i više od tih 30 minuta. Ono što je bitno da imate na umu, svaki put kad zavežete pertle i planski krenete na aktivnost, vi već koristite kardiovaskularni sistem više od prosečnog. 

·       Radite na svom intenzitetu: Ležerno, ne. Samo jako, ipak ne.

Idealni intenzitet nije ni mnogo brzo, ni mnogo sporo. Intenzitet ide ruku pod ruku sa obimom. Ukoliko je dugotrajnija fizička aktivnost (obimnija), intenzitet je manji i obrnuto. Intenzitet možete pratiti na osećaj ili preko pulsmetra.

Ukoliko pratite osećaj, dok hodate niste u mogućnosti da ćaskate kao na kafi, već su odgovori kraći zbog disanja koje se menja.

Ako imate pulsmetar kao što su na primer Garmin ili Sunnto, određujete intenzitet tako što ste u opsegu 65 – 80% od maksimalnih otkucaja srca. Određuje se za svakoga posebno u odnosu na godine.

Kako da odredite svoj maksimalan broj otkucaja srca pročitajte na tekstu OVDE. 

Tajna dobrog kardio treninga

Redovnost.

Bolje je uraditi dva kraća treninga od 30 minuta u toku nedelje nego jedan duži, a idealno je 2 kraća i 1 duži trening. Promene će biti osetne već posle jednog meseca.

Koje aktivnosti poboljšavaju kardio?

Ne postoji najbolja aktivnost, vežba ili metod. Kombinacija različitih metoda, treninga i aktivnosti doprinose razvoju mnogih sistema. Trebalo bi izabrati one aktivnosti koje vama najviše prijaju, što ne znači da će biti uvek lake.

Ovo su neke od aktivnosti: nordijsko hodanje, brzo hodanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje…

Kako ti razvijaš svoj kardio? 

Članak Razvijte svoj kardio kroz nordijsko hodanje se originalno pojavio na sajtu Nordijsko hodanje Srbije.

Nordijsko hodanje kao aktivnost za ostvarivanje cilja 

Nordijsko hodanje predstavlja fizičku aktivnost koja doprinosi da napravite i manje koraka, a ostvarite mnogo više efekata za vaše zdravlje. Sa tri treninga sedmično i izbalansiranom ishranom, osetićete sve benefite nordijskog hodanja, a njih možete istražiti OVDE. 

Hodanje je jedno od najlakših i najsigurnijih načina da trenirate. Ali ukoliko rešite da se oprobate u izazovu od 10.000 koraka dnevno, a ne trenirate redovno, rizikujete povrede. Ova brojka jeste krenula da cirkuliše internetom kao marketinški trik, ali mnogobrojna istraživanja su dokazala da je više kretanja bolje za zdravlje (a to kretanje merimo po koracima koje pređemo tokom dana). 

Iz tog razloga uključite štapove u svoju rutinu – omogućavaju vam da se brže i sigurnije krećete. Pošto angažujete ruke i zamahujete njima dok koristite štapove na taj način ciljate gornji i donji deo tela, angažujući i do 90% mišića celog tela! Samim tim sagoreva do 46% više kalorija od regularnog hodanja. Iako ne ispunjavate magičnu cifru od 10.000 koraka, nordijsko hodanje može uticati na mršavljenje – više o tome na linku OVDE. 

Škola nordijskog hodanja može biti pravi način da ostvarite ovu brojku i da razvijete naviku i potrebu za redovnim treningom!

Članak Koliko koraka dnevno je potrebno za mršavljenje se originalno pojavio na sajtu Nordijsko hodanje Srbije.

1. Ova dinamična aktivnost pospešuje rad kardio-vaskularnog sistema uz što veću bezbednost za razliku od trčanja.

2. Korišćenjem štapova hodanje se ubrzava zbog aktivacije i gornjeg dela tela i time doprinosi da se potrošnja kalorija povećava (čak i do 500kcal/h).

3. Iako individualni sport, idealan je za izvođenje u paru ili u grupi, što je izuzetno koristan socijalni aspekt treninga! Grupa je tu da bude podrška i da trening učini još dinamičnijim (pridruži se ekipi koja kreće 09. aprila u Školu nordijskog hodanja OVDE)

4. Prilikom kretanja po valovitim terenima štapovi nam pomažu da održavamo veću brzinu kretanja ne narušavajući pravilnu tehniku.

5. Idealna je aktivnost da duboko dišete. Pravilno korišćenje štapova pomaže nam da otvorimo grudni koš i na taj način produbimo naše disanje.

6. Tehnikom nordijskog hodanja ispravljamo se i na taj način već promenom posture utičemo na smanjenje bola u leđima. 

7. Zbog učestalijeg provođenja vremena u sedećem položaju, sve više se javljaju problemi koji se uglavnom rešavaju kroz redovnu fizičku aktivnost. Nordijsko hodanje smanjuje opterećenje na kukove, kolena i skočne zglobove jer se težina tela pored stopala raspoređuje dodatno i na štapove, i time se bolje amortizuje pokret bez velikog šoka za zglobove.

Postani Nordijac – iskoristi sve pogodnosti treninga na otvorenom!

Članak 7 načina na koje nordijsko hodanje instant utiče na naše zdravlje se originalno pojavio na sajtu Nordijsko hodanje Srbije.

Manje zahtevne forme izdržljivosti 

Brzo ili tempo hodanje i nordijsko hodanje su vrlo slični. Oba se baziraju na hodanju, ritmičnom disanju, oba su kardio vežbe i angažuju veliki broj mišića. Oba su, u osnovi, aktivnosti u kojima dominira komponenta izdržljivosti. Brzo hodanje – poznato i kao fitnes hodanje predstavlja hodanje u brzom tempu. To je slučaj i sa nordijski hodanjem. Brzo hodanje i nordijsko hodanje su dinamične, ali lagane aktivnosti. Oba su za naše telo manje stresna nego, na primer, trčanje.

Štapovi za nordijsko hodanje

Ako posmatrate grupu fitnes hodača i grupu nordijskih hodača, očigledna je razlika. Nordijski hodači koriste štapove za hodanje! Ali, ne mešajte ih sa štapovima za planinarenje! Na linku OVDE možete pogledati koje su to bitne razlike. Jedna od važnijih razlika – štapovi za nordijsko hodanje se ne drže vertikalno; oni prate pokrete tela i prate korak, štapovi nisu ispred nas već iza.

Priroda ili gradska sredina – različito okruženje

Za razliku od planinarenja, nordijsko i brzo hodanje se obavljaju na ravnoj podlozi, kako bi se izbeglo ometanje prirodnog procesa hodanja. Brzo hodanje je najčešće gradski sport: u parkovima, na kejovima, čak i na trakama za trčanje. Međutim, tempo hodače možemo sresti i van grada, u prirodnom okruženju. Sa druge strane, nordijsko hodanje se obavlja na ravnoj podlozi, ali i u prirodnom okruženju, šumskim stazama i seoskim puteljcima.

Škola nordijskog hodanja obilazi različite terene, kao što su Kosmaj, Avala, Deliblatska peščara… Rezerviši svoje mesto na linku OVDE i vidimo se na upisu 09. aprila!

Isti ciljevi

Glavni cilj nordijskog i brzog hodanja je sticanje, izgradnja i održavanje fizičke pripremljenosti. Jedan sat hodanja brzinom od 6,5 km/h sagoreva 300 kalorija i podiže samopouzdanje. I na kraju, najveći rizik u hodanju, bilo da je to brzo ili nordijsko hodanje, jeste zavisnost! Početni cilj je da ostanete zdravi, ali kako napredujete, svake sezone uživate sve više i više i kretanje postaje svakodnevna potreba! Zatim kreću trke, sportski događaji, planiranje i razni izazovi… 

Dakle, šta birate – nordijsko ili brzo hodanje? 

Članak Brzo hodanje ili nordijsko hodanje? se originalno pojavio na sajtu Nordijsko hodanje Srbije.