Ako ovo gledamo kroz jedan objektivan parametar – du\u017eina trajanja \u017eivota, vide\u0107emo da se (samo u poslednjih 200 godina) ljudski \u017eivotni vek produ\u017eio sa 40 godina \u017eivota iz 19. veka na nekih 75 godina \u017eivota u 21. veku. Kako je razvoj \u010dove\u010danstva i\u0161ao napred, fizi\u010dka aktivnost se postepeno smanjivala. Danas kada imamo dosta razvijenije uslove za \u017eivot, fizi\u010dka aktivnost \u010doveka se smanjila na minimum u odnosu na sve prethodne periode razvoja. Ali ono \u0161to je najbitnije: potreba \u010doveka<\/strong> za kretanjem se nikad nije smanjila. U prirodi ljudskog organizma je da se kre\u0107e. Kako anatomski, tako i fiziolo\u0161ki, psiholo\u0161ki i socijalno.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Fizi\u010dka aktivnost predstavlja jedan od \u010dinioca kako mo\u017eete uticati na kvalitet \u017eivota, odnosno kako na najbolji na\u010din mo\u017eete biti zadovoljni sobom. <\/p>\n\n\n\n Nau\u010dno je dokazano da umerena fizi\u010dka aktivnost u kontinuitetu smanjuje rizik od velikog broja oboljenja, kao i da dovodi do jednog subjektivnog ose\u0107aja zadovoljstva \u017eivotom.<\/p>\n\n\n\n Procenjuje se da je \u017eivotni vek \u017eena 80 godina, a mu\u0161karaca 75 godina. Tendencija produ\u017eenja \u017eivota se nastavlja. <\/strong><\/p>\n\n\n\n Fizi\u010dka aktivnost u tom smislu (produ\u017eenja \u017eivotnog veka) ima dve uloge:<\/p>\n\n\n\n U ovoj drugoj ta\u010dki koja se ti\u010de ostvarivanja mogu\u0107nosti kroz ve\u017ebanje se i nalazi najve\u0107a povezanost izme\u0111u kvaliteta \u017eivota i fizi\u010dke aktivnosti. Trenutak kad si sposoban da bez obzira na godine i pol radi\u0161 ono \u0161to te ispunjava. Mogu\u0107nost da va\u0161e bi\u0107e ostvaruje zadovoljstvo bez toga da bude prepreka samom<\/strong> sebi.<\/p>\n\n\n\n \u010cesto sebi dajemo neverovatno mnogo razloga da se ne brinemo o sebi. Od toga da stavljamo druge prioritete ispred sebe, do toga da imamo manjka motivacije da se bavimo sobom. Kako vreme prolazi, sve vi\u0161e potiskujemo brigu o sebi \u010dekaj\u0107i najbolje vreme za po\u010detak treniranja. Najbolje vreme nikada ne\u0107e do\u0107i samo<\/strong>, ve\u0107 ga treba stvoriti. <\/p>\n\n\n\n Ako uzmemo za primer mu\u0161karca koji \u017eivi 75 godina i pomno\u017eimo broj godina sa danima dolazimo do 27,393 dana \u017eivota. Kada to provedemo u sate to je 657,432 sata \u017eivota na Zemlji.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko treniramo tri puta nedeljno po 45 minuta do sat vremena, sa pripremom za odlazak i dolazak sa treninga, to je oko tri i po sata nedeljno. Tri i po sata koje investiramo u sebe kako bismo bili sposobniji i zadovoljniji u \u017eivotu. Za 75 godina to je svega 1.83% vremena koje investiramo u sebe kako bismo imali kvalitetniji \u017eivot. Sposobniji i zadovoljniji \u017eivot. <\/p><\/blockquote>\n\n\n\n
Razloga za produ\u017eenje \u017eivotnog veka je mnogo: razvoj medicine, uslova \u017eivota, higijene, gra\u0111evine, infrastrukture, psihologije itd. Uslovi za \u017eivot su danas najbolji ikada<\/strong>. Samim time i potencijal za kvalitetan \u017eivot je veoma veliki.<\/strong><\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/nordijskohodanje.com\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/viber_image_2022-05-07_12-10-23-936-1024x766.jpg\")
Jedan od \u010dinioca koji doprinose kvalitetnom \u017eivotu jeste i fizi\u010dka aktivnost<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nKoliko prose\u010dan \u010dovek danas \u017eivi<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/nordijskohodanje.com\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/52160144599_8ab23045b1_5k-1024x715.jpg\")
Koliko je zaista to te\u0161ko posti\u0107i i koliko vremena investirati<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Ulo\u017eeno vreme i kvalitet \u017eivota<\/strong><\/h2>\n\n\n\n